Priče Nasrudin hodže

Pričao Nasrudin hodža o ovim modernim i obrazovanim ljudima pa kaže :

Jednom je neki moderan i vrlo obrazovan čovjek zalutao u pustinji.

I dok je tražio izlaz iz pustinje sunčeva žega gotovo ga je isušila.

Odjednom ugleda ispred sebe oazu.

– Fatamorgana, – pomislio je – igra svijetla i vazduha koji me želi zavarati.

Približavao se oazi ali ona nije iščezavala.
Čitao je o ovome.

I znao je da su mnogi ostali izgubljeni i stradali slijedeći priviđenja.

Vidio je datule, travu i stijene iz kojih je izvirala voda.
– To je, očigledno, fantazija gladnoga – razmišljao je – pa, jasno, sad čak čujem žuborenje vode.

Halucinacija sluha !
– Kako je priroda nemilosrdna !
Trudio se da potpuno ignoriše sve što je vidio oko sebe.
Vrlo brzo je izgubio svijest.

Par sati kasnije, našla su ga dva beduina.

Reče jedan:
– Možeš li ti ovo razumjeti ?!
Datule mu rastu gotovo uz usta, leži pored samog izvora
– a skapao od gladi i žeđi !

p.s

Nije garant da to što ima diplomu da je i pametan 🙂